Datum objaviljanja bloga: 2020-08-31 20:10:25

Med se smatra jednim od najmoćnijih prirodnih proizvoda. Zahvaljuјući visokom sadržaјu prostih šećera, vitamina, mineralnih materiјa, med јe dragocena, lako svarljiva hrana, koјa posle unošenja u organizam, direktno uazi u krvotok i veoma je pogodna za decu, sportiste, pa i stare i iznemogle. Najviše se konzumira u zimskim mesecima, pojačava imunitet, pomaže kod prehlade i gripa, reguliše nivo šećera u krvi, smanjuje rizik od nekih vrsta raka i bolesti srca jer sadrži flavonoide i antioksidanse. Lipov, cvetni, bagremov, heljdin, kaduljin, kestenov, borov, planinski, šumski, livadski, glogov, suncokretov, ruzmarinov, repičin, maslačkov, do sutra bismo mogli da nabrajamo pod kojim se sve nazivima med prodaje. Postoji veoma puno različitih sorti meda koje se razlikuju po boji, mirisu, ukusu, poreklu, pa i ceni. Cvetni med pčele proizvode sakupljajući nektar sa cvetova, ali pčele umesto cvetnog nektara mogu sakupljati i mednu rosu u vidu slatkih kapljica na drvetu. Med je verovatno najoptpornija životna namirnica na kvarenje. Nijedna bakterija se ne može razviti u medu zbog visokog osmotskog pritiska i njegovog sastava. Mnogi tvrde da je to najbolji prirodni zaslađivač. U zavisnosti gde pčela sakuplja polen, zavisiće boja i ukus meda. Za med se slobodno može reći da je lekovit, a možda i da je najlekovitiji od svih prirodnih proizvoda. Kada pojedete kašičicu meda, to veoma morate ceniti, jer ste zapravo pojeli 12 pčelica koje su vredno radile ceo svoj život za tu jednu kašičicu. Kako danas proizvode, pčele su na isti način proizvodile med i pre 150 miliona godina.

 

Med sadrži uglavnom šećer, kao i mešavinu aminokiselina, vitamina, minerala, gvožđa, cinka i antioksidanata. Pored upotrebe kao prirodnog zaslađivača, med se koristi i kao protivupalno sredstvo, kao antioksidans i kao antibakterijsko sredstvo. Ljudi obično koriste med oralno za lečenje kašlja, a neki i kod zarastanja rana kada su povrede ili opekotine u pitanju. Sastav meda: 100g meda sadrži oko 17g vode, 82g ugljenih hidarata (fruktozu i glukozu u približnom odnosu 50%-50%, maltozu), 0,5g proteina, vitamine (riboflavin, niacin, pantotensku kiselinu, piridoksin, vitamin C), mineralne materije/elemente (kalcijum, bakar, gvožđe, magnezijum, mangan, fosfor, kalijum, natrijum, cink). Med zaista sadrži mnogo toga neohodnog za dobro zdravlje. Pored ostalog, sadrži enzime koji pomažu varenje hrane i predstavlja snažan pojačivač imunog sistema. Kako pčele za 1 kilogram meda moraju da posete više od 4 miliona cvetova, tome se ne treba puno čuditi. Za kašičicu meda 12 pčela mora da radi ceo svoj život. Kada bi jedna pčela sama proizvodila teglu meda, morala bi tri puta da obiđe zemaljsku kuglu. Tokom jednog putovanja, pčela poseti 50-10 cvetova.

Postoje brojna istraživanja koja potvrđuju da med ima uticaja na kardiovaskularne bolesti, jer se antioksidansi u medu dovode u vezu sa smanjenjem rizika za nastanak srčanih oboljenja. Med takođe deluje kao pouzdano sredstvo za suzbijanje kašlja kod nekih osoba sa gornjim respiratornim infekcijama i akutnim noćnim kašljem. Upotreba meda pomaže u ublažavanju stanja gastrointestinalnog trakta, kao što je dijareja povezana sa gastroenteritisom. Još jedan od značajnih zdravstvenih aspekata upotrebe meda jeste taj što (sudeći prema nekim istraživanjima) pomaže u sprečavanju poremećaja pamćenja, kao i u sprečavanju depresivnih poremećaja. Med je među retkim namirnicama, a možda i jedina, koja sadrži pinocembrin, antioksidant koji unapređuje funkcije mozga. Med nikako ne sme davati deci mlađoj od 1 godine. Najbolje ga je konzumirati sa običnom vodom, otapanjem u ustima. I kada je 100% prirodan, nije svaki med isti. Kvalitet zavisi od biljaka sa kojih je med sakupljan. Ne zaboravimo lekovitost biljaka "prelazi" u lekovitost meda. Jedna mala biljka radi savršenije od svih fabrika lekova na svetu zajedno. Nije dokazano da med ometa bilo kakvu terapiju, što znači da ga nesmetamo možemo konzumirati uz bilo koje lekove. Neki ljudi su osetljivi ili alergični na specifične komponente u medu, posebno pčelinji polen. Iako su retke, alergije na pčelinji polen mogu izazvati ozbiljne neželjene reakcije, zato po tom pitanju osobe alergične na polen moraju biti oprezne. Med ima pozitivan uticaj na nivo holesterola. Dovodi do neznatnog, ali ipak bitnog smanjenja ukupnog i „lošeg“ LDL holesterola, istovremeno podižući „dobar” HDL holesterol. Neka istraživanja su pokazala da med može sniziti nivo triglicerida, posebno ako se koristi kao zamena za šećer.

 

Poslednjih godina se na tržištu pojavljuje mnogo falsifikata meda. Neki su 100% falsifikati, a neki su pomešani sa pravim medom. Šta je zapravo "lažni med"? "Lažni med" u manjoj ili većoj meri uglavnom sadrži glukozno-fruktozne sirupe (kukuruzni sirup, melasa), veštačke boje, veštačke zaslađivače i druge aditive. Procenat "pravog meda" u "lažnom medu" može varirati. Treba istaći da se pri proizvodnji "lažnog meda" šećerni sirupi zagrevaju i da se prilikom tog procesa stvara hidroksimetilfurfural (HMF) koji je toksičan u većim količinama. Dakle, opasnost kupovine lažnog meda nije samo u eliminisanju prirodnog, već i u konzumaciji «veštačkog». Najveći proizvođač "lažnog meda" meda u svetu je Kina.

Pojedini prodavci lažnog meda mešaju kineski "med" sa prirodnim. Falsifikatori meda su se veoma izveštili, najbolje falsifikate meda je jako teško razlikovati od pravog. Mogu zavarati i veoma iskusne pčelare, pa i laboratorije prilikom analiza. Kako prepoznati "lažni med"? Najsigurniji način za prepoznavanje je kristalizacija (med se "ušećeri" posle izvesnog vremena). Pravi med se "ušećeri" u celoj tegli. U svakom svom delu u tegli, ušećeri se na isti način, ujednačeno. Ako se jedan deo tegle "ušećeri", a drugi ne - reč je o "mešanom" medu. Ovo je najpouzdaniji "odokativni" metod. Med najčešće kristaliže zimi, na niskoj temperaturi. Ukoliko želite da otopite med, budite oprezni jer visoke temperature "ubijaju" lekovita svojstva meda. Temperatura otapanja meda ne sme prelaziti 40°C.

Svi ostali praktični saveti za prepoznavanje "lažnog meda" mogu biti naivni kada je reč o najboljim falsifikatima i predstavljaju rizik.
Neki od tih saveta su sledeći:
- Stavljanje malo meda na filter papir ili maramicu; Postoji mišljenje da "lažni med" otpušta vodu. To je zabluda, dobar falsifikat ne otpušta vodu tako lako.
- Kada se sipa med u čašu vode, pravi med padne na dno, a "lažni med" se rastopi. I ovo je zabluda ako je reč o dobrom falsifikatu.
- Kada se protrlja između prstiju, pravi med nije lepljiv, "lažni med" je lepljiv. Ovo je takođe zabluda.

Najbitnije je poznavati pčelara, jer pčelari koriste različite metode u proizvodnji. Neki čak koriste i pojedina hemijska sredstva koja utiču na kvalitet meda. Možda je najsigurniji pokazatelj kada pčelar kaže: nemam trenutno, nemam dovoljno. Kupci najčešće ne vole da kupuju ušećereni med jer ih on podseća na šećer ili misle da je šećer dodat takvom medu. U principu, takav med je najzdraviji jer ga proizvođač nije zagrevao da bi bio tečan (dopadljiviji).

Pored meda, koji pčele proizvode kako bi preživele zimu, pčele proizvode i propolis kako bi zatvorile pukotine na košnici. Propolis sadrži određena jedinjenja, takozvane polifenole koji se nazivaju flavonoidi. Flavonoidi se proizvode u biljkama kao oblik zaštite. Oni se često nalaze u namirnicama za koje se smatra da imaju antioksidativna svojstva, poput voća, povrća, zelenog čaja ili crvenog vina. Smatra se da propolis ima antibakterijska, antivirusna, antifungalna i anti-upalna svojstva. Ova protivupalna i antimikrobna svojstva čine propolis korisnim za zarastanje rana. Jedno je istraživanje otkrilo da propolis može pomoći ljudima koji su imali traumatične opekotine u smislu bržeg zarastanja I bržeg obnavljanja ćelija. Predlaže se da propolis takođe ima ulogu u lečenju određenih vrsta karcinoma. Prema nekim istraživanjima neki od antikancerogenih efekata propolisa uključuju: sprečavanje da se ćelije raka razmnožavaju i smanjivanje verovatnoće da će ćelije postati kancerogene. Studija je također nagovestila da bi propolis mogao biti komplementarna terapija - ali ne i jedini način lečenja raka. Sastav propolisa može varirati u zavisnosti od lokacije. Na primer, propolis iz Evrope neće imati isti hemijski sastav kao propolis iz Brazila. Zbog toga naučnici imaju otežan posao kada je reč o zauzimanju stavova o lekovitim svojstvima propolisa.

Med je izuzetno lekovit, pored toga što značajno unapređuje imunitet i kardiovaskularni sistem, med čak pomaže i kod depresije. Kada se ušećeri, to je najbolji pokazatelj da je prirodan, tada ga nemojte otapati na temperaturama višim od 40 celzijusovih stepeni. Poštujte pčele i čuvajte ih jer nas one hrane najzdravijom životnom namirnicom.

 

Nadam se da smo vam bar malo približili ovu temu ili makar zainteresovali da pokušate da napravite najbolji izbor za vaše zdravlje prilikom izbora načina ishrane ili izbora prehrambenih proizvoda.  Pozdrav od nas i birajte zdravo!